Svako od nas želi da živi srećno. Niko ne želi da bude siromašan, bolestan, usamljen i

                                  nesrećan. Svi žele dobro zdravlje, uspeh, bogatstvo, zadovoljstvo. S druge strane zdrav

                                  razum nam govori da je život kombinacija patnje i sreće i da je patnja neizbežna. Da li je onda

                                  srećan život uopšte moguć?

 

                                  Da razlučimo prvo šta je to srećan život. Sama reč sreća označava varljivu kategoriju.

                                  Sreća je nešto što ne zavisi od nas: ona je ili slučaj (za ateistu) ili Božji dar (za verujućeg). Nismo svi na ovaj svet došli “srećni”. Neki su došli na ovaj svet sa bolesnim telom, večito praznim džepovima, komplikovanim odnosima, teške naravi. Da li su opet zdravi, bogati, lepi ljudi i srećni ljudi? Dobro znamo da i u najboljim mogućim okolnostima možemo biti nezadovoljni. Pa i obratno, u teškim okolnostima možemo doživeti nešto lepo, recimo dobotu ili ljubav što će nas u potpunosti ispuniti. Najčešće se baš tako i dešava.

Srećan život ne zavisi mnogo od spoljašnjih okolnosti. Sreća i mir dolaze isključivo iznutra. 

 

Raga i dveša – neke situacije nas privlače, a neke odbijajuPotpuno je prirodno to što svi priželjkujemo sreću, a zaziremo od patnje. Joga kaže da smo mi po prirodi razapeti između dve sile koje se zovu raga i dveša. Raga je sila privlačenja prema objektima i ljudima koji nam donose zadovoljstvo.

Raga je sve ono što želimo, što nam se sviđa, što nam je prijatno. Nasuprot ragi, dveša je prirodna sila odbojnosti prema svemu onome što nam je neprijatno, što nam se ne sviđa. To su dve osnovne aktivnosti uma. Ako oslušnete svoje misli primetićete da svakog trena mi odlučujemo: „Ovo mi se ne sviđa“, „Ovo mi se sviđa“. Tako jureći za onim što volimo i izbegavajući ono što ne volimo mi s mukom plovimo kroz život, uzvodno.

 

Većina naše unutarnje snage troši se na težnju za zadovoljstvom i na izbegavanje neprijatnosti. Patnja ima svoje mesto u našem životu. Ona nas čini snažnim, mudrim, pročišćenim, bližim Bogu. Šekspir je rekao, “Blagodarna je korist od nedaće kao što je žaba ružna i kužna a nosi vredni dragulj na svojoj glavi.” (Sweet are the uses of adversity which, like the toad, ugly and venomous, wears yet on its head a precious jewel.) Opiranje životu, neprihvatanje onoga što život nosi, željenje i ne željenje, biranje - osnovni je izvor nezadovoljstva. Takav život je borba, osvajački rat, nemir. Kada smo poslednji put bili zaista srećni? Kada nam je stigao novi auto? Ne. Auto je stigao sa brigom da ga sačuvamo. Želja uvek donosi patnju. A negde u sredini čuči istinsko Ja, čisto i blaženo i ništa mu ne treba.Raga-dveša su nerazdvojiv par i one nas čine robovima.

 

Osloboditi se uticaja raga-dveše je zapravo istinska sloboda. Onaj ko je obuzdao svoje želje može se nazvati pravim gospodarem svog života. Praktično: Santoš – biti uvek zadovoljanJoga nam može dati ravnotežu, mir, plovidbu nizvodno. Pustiti se niz reku života, prihvatiti sve što nam dolazi u životu, i dobro i loše, može da se nauči. Kako da naučimo da se ne opiremo životu, da ne robujemo sopstvenim željama, da se ne plašimo nedaća?Postoji jedna jednostavna vežba kojom možemo da doživimo pomirenje i da prihvatimo život u celini. Treba znati da jogu ne čine samo fizičke vežbe - asane već i kompletan sistem načina življenja. U jogi, tačnije rađa jogi, pre nego što počnemo sa asanama treba da se posvetimo jami i nijami. To su prakse disciplinovanja našeg načina ophođenja. Ima ukupno pet jama i pet nijama. Njima ćemo disciplinovati našu ličnost i steći snagu. Jame su: ahimsa - nenasilje, satja - istinoljubivost, asteja - ne prisvajati ono što nam ne pripada, brahmačarija - uzdići se iznad strasti nižeg uma, aparigraha - ukrotiti želju za posedovanjem. Nijame su: šauča - čistota, santoš - biti zadovoljan, tapas – uzdržavanje, podvizivanje, svadjaja - samoanaliza, proučavanje duhovnih spisa, išvara pranidhana - prepustiti se Božanskom vođstvu.

 

Santoš je jedna od nijama i ona na sanskritu znači: biti zadovoljan, ispunjen, smiren. Ne može se imati mir bez unutarnjeg zadovoljstva, santoša. Santoš, osećanje zadovoljstva, postiže se svakodnevnim vežbanjem. Kao prvo trebalo bi da donesete čvrstu odluku da ćete da radite tu praksu. Prva stvar ujutru podsetite sebe, “Danas ću da budem zadovoljan u svakom trenutku”. Ponovite više puta tokom dana a naročito pred spavanje, “Ja sam zadovoljna osoba”.

 

Tokom dana odvojite deo svesnosti na santoš. U svakoj situaciji posmatrajte sebe i trudite se da primenite santoš. Ako nema mesta da sednete u autobusu: Ne moram da sedim. Ako vam neko uzme ispred nosa poslednji predmet vaših želja, recite: Pa zar ne mogu bez toga? Da li mi to zaista treba? Prihvatite smireno svaku situaciju koju vam dan donese. Ne bojte se: nećete postati ovca. Samo ćete pripitomiti vuka u sebi. Budite pozitivni, laki, ne-zahtevni i ceo život će vam se promeniti. I vežbajte, vežbajte vežbajte! Nema rezultata bez upornog vežbanja. Samo se setite: kada treba dobrih deset godina da se nauči da se operiše čovek zašto bi manje vremena trebalo da se nauči veština življenja. Uvek pozitivni

 

Po jogi srećan život nije cilj i ne treba ga ni tražiti. Srećan život je prirodni ishod joge. Ono što je važno je da uvek treba da zadržimo pozitivan stav. Sve što nam dođe u životu treba da prihvatimo sa ubeđenjem da je sve za naše dobro. Svaka situacija nam daje priliku da naučimo nešto novo. Istočnjačka filosofija ima formulu za srećan život: štagod da vam se dešava, bilo dobro ili zlo samo recite sebi: “Sve će proći“, tako ćete ostati uravnoteženi. 

                                  

Dr Mr Milan Bošković, Predavač, joga učitelj i joga terapeut

yogabelgrade​@gmail.com