Od kada sam vas pozvao na ovu radionicu do danas, razmišljao sam o nazivu radionice i odlučio sam da ga promenim. U rečenici: „Kako da pronađemo životnog partnera”, zasmetala mi je reč „partner”. Asocira na neku igru za koju nam je potreban partner. Mi ne tražimo partnera za fudbal ili za salsu, već nešto mnogo više. Da bih naglasio jedinstvenost i uzvišenost toga šta mi tražimo, promenio sam termin „partner”u ono što nama zaista u životu treba, a to je muž, odnosno žena.

​

Jedna od generalnih poruka koju ćete večeras dobiti je da kada tražite muža, odnosno ženu to treba da bude osoba koja sa vama deli što sličniji sistem vrednosti. Pravo pitanje je kako ćete to prepoznati? Evo vam jednog rešenja. Danas su ljudi koji čitaju knjige izuzetno retki. Neki kažu da je to zbog toga što se ulaganje u pamet daleko teže vidi nego ulaganje u odeću, šminku ili u mišiće. Zato vam ja predlažem da uvek sa sobom imate neku knjigu. Ali ne stručnu literaturu, jer ako ste student, onda po definiciji morate nešto da čitate, voleli vi to ili ne. Ponesite neku lepu knjigu. Pa čim u gradu vidite da osoba suprotnog pola čita knjigu, momentalno je zaustavite i gledajte da se upoznate.



Volim da u ovim instrukcijama do kraja budem jasan, pa ću vam zato nešto i preporučiti. Dosta ćemo večeras govoriti o ljubavi i evo naslova koji toj temi prilazi na predivan način. Radi se o knjizi „Ljubav u dokolici“, autorke Amande Krejg. Kao osnovu, ona uzima veliku Šekspirovu komediju „San letnje noći“ i smešta je u moderno doba. Njeni junaci: engleski bračni par, dve prijateljice i dvojica prijatelja, svekrva i deca odlaze na letovanje u Italiju, u zabačenu vilu u nedirnutoj prirodi Toskane, s namerom da se druže ali i da se u ljubavi spoje svi oni koji su usamljeni. Magija krajolika, letnje plahovitosti i kupidonske šale troje nestašne dece, utiču da se planovi otmu kontroli, a da se ljudski odnosi i sudbine na čudesan način isprepliću i izmene.

​

Tu knjigu ćete pročitati kod kuće, zajedno sa domaćim zadacima koje ćete ovde dobiti, a sada da krenemo sa konkretnim stvarima po pitanju pronalaska muža, odnosno žene.

​

U životu je sve lakše kada se predstavi kroz korake, pa saglasno tome hajde da pogledamo koje korake je potrebno napraviti?

​

1. Osnovno je da upoznaš sebe.
Nije filozofiranje, ali sigurno ste se setili Sokrata i jedne od prethodnih radionica. Kao što je Sokrat lepo rekao: „Neistraženi život nije vredan življenja“, tako i vi sedite i napišite mali sastav o sebi. Postavite sebi sledeća pitanja: Ko sam ja? Ali oprezno! Ako momentalno dobijete odgovor na to pitanje, može se desiti da preostali deo vašeg života izgubi smisao. Dakle, krenimo sa nekim lakšim pitanjima. Šta je to što mi je pričinjavalo zadovoljstvo u dosadašnjem životu? Šta je to u čemu sam uživao?  Koje su moje lepe osobine? Koje su moje mane, kojih očigledno ne želim da se rešim i sa kojima živim? Kako bih u 20 rečenica opisao osobu koja bi bila slična meni?

​

2. Šta ja hoću da nađem?
Uvek me oduševe muškarci koji sa duhovnim meračenjem komentarišu starlete iz časopisa. Podjednako su mi interesantne i te devojke koje u svojim ispovestima krenu da se žale kako ih niko ne shvata kao ličnosti već samo kao seksi igračke. Svako od nas se neprekidno predstavlja drugim ljudima i ono u šta ulažemo to nam se neprekidno i vraća. „Šta je hoću da nađem?” jeste još jedno jako teško pitanje, za koje nije dovoljno da kažem: „Sedite i razmislite”. Možda bih mogao da kažem: „Lezite!” Onda, lezite i zapišite kakva treba da je osoba koju tražite. Ali tu ima jedna bitna činjenica. Ne možete da tražite ženu koja će biti poštena majka vaše dece, sagovornik u razgovoru i drug na drumu, ali i u životu i da takvu osobu tražite na mestima gde se okupljaju ljudi kojima prethodno navedeno nije ni u desetogodišnjem planu. Uzmite papir i podelite ga po vertikali na pola. Sa desne strane napišite kakvu ženu ili muža želite. Navedite što više osobina. Minimum 20. Sada se posvetite levoj koloni i u njoj napišite sve svoje osobine. Stavite znak pitanja pored osobina koje ste napisali kao poželjne da ih vaš muž ili žena poseduju, a sami ih ne posedujete. Na ove znakove pitanja ćemo se vratiti kasnije.

​

3. Budite pokretač pozitivnih promena.
Postavite sebi pitanje: „Šta sam ja u dosadašnjim vezama radio kako bi se one razvijale u pozitivnom pravcu?“ Ukoliko ne možete da se setite, idemo na pomoćno pitanje: „Šta ću ja uraditi kako bi moja veza išla u dobrom pravcu?“ Čuli ste na prethodnoj radionici dosta o tome, pa bi bilo dobro malo da obnovite gradivo. Sve ono što biste voleli da osoba uradi vama, uradite prvo vi njoj. Velika je verovatnoća da sve ono što vi od nje očekujete, ona ili on očekuju to isto od vas.

​

4. Posmatrajte ljude iz svog društva.
Ko su ljudi sa kojima volite da izlazite i sa kojima se družite? Koji su to trenuci koji vam pružaju najviše zadovoljstva? Opišite ljude iz svog društva. Jednog po jednog. Koje su to osobine koje se najčešće ponavljaju?

​

5. Brak nije igra.
Pre bi se moglo reći da je brak jedna dugoročna investicija. U nju mi investiramo svoje emocije, vreme, svoj novac, ali i svoju dušu. Očigledno je da je potrebno da i muž i žena razmisle šta sve žele da daju i šta sve mogu da očekuju. Odgovorite na pitanje šta ste vi spremni da unesete u brak. Jezikom starijih ljudi, koliki je vaš emocionalni, a ne samo onaj materijalni miraz.

​

6. Brak nije zabavljanje.
Napišite koje su bile osobine ljudi sa kojima ste se do sada zabavljali? A sada napišite spisak svega šta vam je smetalo i zbog čega ta veza nije opstala? Siguran sam da ste u ovom odlični. Što je osoba starija, sve više se fokusira na stvari koje joj smetaju, a sve manje na one lepe stvari koje je imala u vezama.

​

I da završim sa rečenicom koju volim da napišem prijateljicama koje me pitaju gde su ti pravi muškarci koje one pod uticajem nekih pogrešnih televizijskih modela zovu „Zverke“. Moj odgovor je veoma jednostavan: Pronađi muškarca koji ima, po tvom mišljenju, najviše potencijala, najviše pozitivnih osobina koje ti imaš i koje tražiš kod svog muža. Onda zasuci rukave i od njega napravi onog pravog. Realno, i Mikelanđelov David je nekad bio samo kamena gromada.

​

...................................................................



Danas se svi neprekidno pozivamo na nauku, pa hajde da vidimo kako bi nam nauka pomogla kod pronalaska muža odnosno žene. Žena treba da je 5 godina mlađa od muža. Kinezi kažu 8, 16, 24 ili 32, ali da se ne mešam ja u njihov posao. Sledeće je da treba da dolaze iz istog kulturnog miljea. Ovo smo već zaključili nekoliko puta, ali dobro je da utvrdimo. Kao što šećer obično dolazi na kraju, poslušajte sledeći zaključak: Žena treba da bude inteligentnija.

​

Vaši komentari na ovu poslednju konstataciju pokazuju da želite da čujete koji su to „veliki  mudraci“ došli do ovakvog zaključka. Radi se o Geneva School of Business. Očigledno, rešenje bi bilo da naš ženski svet pronađe Švajcarce ili da se naši muški pripadnici ponašaju kao da su Švajcarci.
 

Gospodin Nguyen Vi Cao (telefon na HEG je 022 388 17 00), koji je vodio istraživanje dao je i obećanje: „Ako se prilikom biranja muža ili žene budete držali ova tri jednostavna uslova verovatnoću dugoročnog, srećnog braka povećavate za 20 %." Veliki broj svetskih stručnjaka slaže se da je ovo istraživanje na stabilnim  osnovama. Tako je Kate Figes, koja je tokom pisanja svoje knjige o bračnim odnosima intervjuisala 120 ljudi, izvukla sledeći komentar „Zar samo po sebi, nije opšte poznato, da su u svakoj vezi žene inteligentnije?“ Na svu sreću ona je to potkrepila i sa jednim dosta jakim argumentom: „Žene su te koje definišu kakav će biti emocionalni odnos, tako da je neophodno da one budu inteligentnije!“

​

Linda Blair, koja je klinički psiholog ima veoma interesantno „evoluciono“ objašnjenje zašto je logično da žene budu inteligentnije. Ona kaže: „Vraćajući se u prošlost, sve do praistorije, žene su morale da investiraju više u stvaranje veze od muškaraca, jer su muškarci biološki adaptirani da svoje seme rasprše na sve strane." Ovo ima neke logike, ali meni više zvuči kao još bolje opravdanje za muško ponašanje. Žene su kroz istoriju očigledno morale da investiraju u to kako će da zadrže muškarca koga su odabrale.

​

Za kraj pripremio sam vam dve lepe, kratke, priče. Priča je lepa kada je kratka i kada je istinita. Prva je očigledno kratka, a druga je istinita jer se radi o meni.
  
U prvoj se kaže da smo moja žena i ja danas razdvojeni 10.000 kilometara. Ali večeras smo oboje u isto vreme seli i uključili video. Gledamo isti film. Iako smo toliko udaljeni jedno od drugog, ja se ne osećam usamljeno jer delimo iste emocije gledajući isti film.

​

U drugoj priči se kaže: „Onog trenutka mog života kada sam ja prestao da tražim pravu ženu i kada sam počeo da budem pravi čovek, ugledao sam Draganinu sliku na fejsbuku i kroz pet   dana smo počeli naše životno putovanje!“

​

Hvala vam na večerašnjem učestvovanju u radionicama i vidimo se ponovo 5. marta na ovom istom mestu.



Vladimir Majstorović

vlada.srma@gmail.com