Zanimljive priče iz prodaje 1

Zanimljive priče iz prodaje

Interesuje me šta se Vama dešava u prodaji? Pišite mi na vlada.srma@gmail.com

za zanimljive priče iz prodaje

1. Priča: Kese za žene koje moraju da kriju šta kupuju

Dok većina prodavnica smatra žene koje nose njihove kese hodajućim
reklamama, a iste smatraju da noseći kese poznatih brendova pokazuju
prestiž, poslušajte ovo: Sara Albercht, vlasnica Ultimo, uvek ima spremne
obične braon kese! Njih daje ženama koje žele da od svojih muževa sakriju
da su kupile skupi proizvod! Pa, šta reći osim: Bravo!!!
E to se zove predviđanje i prepoznavanje potreba kupaca!

2. Priča: Automobil vredan 27 miliona dolara

Ferrari 275 GTB/4*S NART Spider iz 1967. godine dostigao je na aukciji cenu od 27 miliona dolara. Ko ga kupio pročitaćete na nekim drugim sajtovima?

Nama u prodaji je bitno sam jedno. Da prihvatimo činjenicu da svaki proizvod ima neku svoju priču i da ta priča podiže njegovu vrednost. Ako je ta priča zaista dobra, onda vrednost može biti daleko veća od one koju pretpostave stručnjaci za aukcije. Za ovaj automobil priča je izuzetno interesantna, jer se smatra da Ferrari nakon njega decenijama nije napravio vozilo sa takvim stilom i toliko nabijeno emocijama. Kako se postiže ta "nabijenost emocijama" posebno je pitanje i odgovor bi sigurno vredeo makar koliko i ovaj crveni lepotan.

3. Priča: Kako je prodavac pronašao slobodnu poziciju?

Ulazi prodavac kod potencijalnog klijenta sa nekoliko uzoraka proizvoda.

- Dobar dan, molim vas za par minuta, da vam predstavim vrednosti naših proizvoda za vašu firmu?

- Gospodine, vrlo rado bih uzeo vaše proizvode, ali nemam gde da ih stavim. Vidite i sami da mi je radnja puna ko oko.

Gleda prodavac, stvarno radnja puna kao oko, i taman u momentu odustajanja, ugleda jednu kutiju iza gazde koji je usluživao mušteriju. Nabaci osmeh.

- Stvarno, radnja vam je puna kao oko. Svaka čast, imate i dosta kupaca. Nego da vas pitam, koliko košta ona kutija iza vas..

- Koja? Ova.

- Da. Baš ta.

- Ima u njoj još nekoliko proizvoda... komad je 75 dinara...

- U redu, dajte mi sve što ima u njoj i tu kutiju...

Gazda mu daje proizvode i kutiju i u tom momentu prodavac pita:

- Eto, napravili smo zajedno prostor za moje proizvode... da li mogu da ih pozicioniram na mesto gde je bila ova kutija?

- Gazda, svaka ti čast. Stavi gde hoćeš...
Priču mi je ispričao Aleksandar Saša Grbović

4. Priča: Kako su žene krenule da nose ručne satove

Navesti određenu grupu ljudi da koristi proizvod koji do tada nisu koristili za ljude u prodaji je vrhunski uspeh. Svima je poznata slučaj kako je Lucky Strike 1929. godine svojom kampanjom "Buktinje slobode", "navukao" žene da postanu pušačice. Ali ima i lepših primera. Godina je 1868. Žene ne koriste ručne satove. Bolje reći, uopšte ne nose satove, a ako ih i nose onda su to mali ukrasni predmeti koje drže u torbi. Potrebno je bilo pronaći nekog ko će jezikom našeg doba biti trend seter. Mađarska grofica Koscowicz
sa svojim veoma javnim načinom života bila je idealna ličnost. Sve ostalo završili su umetnici iz kompanije Patek Philippe stvorivši ovo remek delo. Danas svaka od vas drage čitateljke ima bar po jedan sat koji nosi na ruci i dok ga s ponosom nosite pogledajte kako je i danas lepa čukun baka tog sata.

5. Priča: Chevy Corvette iz 1967. prodata za 3.2 $

Obično trkačka kola imaju kratak život. Sudari ili manja oštećenja su logična posledica brze vožnje. To dovodi do toga da ispravni modeli sa originalnim delovima postaju velika retkost. Sa Corvette-ama je malo drigačija situacija, jer ih je General Motors izgradio izuzetno veliki broj. Automobil sa slike ruši taj scenario.

Tajni kod je: L-88. Dizajniran od strane proslavljenog inženjera Zora Arkus-Duntov kao trkački model, L-88 sadrži posebno pripremljenu verziju 427 velikog V-8 bloka sa više od 435 konjskih snaga. Kad se sve to stavi na jedno mesto onda se može i postići cena od 3.2 miliona $. Ovo sam napisao kao motivaciju za moje kolege koje u salonima prodaju automobile.

6. Priča: O jagodinskom "Čiči"

Osoba na slici je čuveni Milosav Mitrović Losa (1892-1961.) Bio je ratnik od 1914-1918. U ratu je teško ranjen i amputirane su mu obe noge. Imao je čezu i konje i kada bi se uželeo piva, tako bi se vozio u jagodinsku „Šarenu mehanu". Ljudi koji su radili u komercijali pivare došli su na ideju da ga fotografišu i sliku stave kao nalepnicu. Kada je video svoj lik na nalepnici silno se obradovao, jer je shvatio da će „živeti" i nakon smrti. Najviše je voleo da sedi u selu ispred svoje stare kuće. Kada bi otišao u Jagodinu, u svakoj kafani u kojoj se točilo "jagodinsko" je imao besplatno pivo. Poslednjih godina života bavio se pčelarstvo. Bio je miljenik sela, a sada kada znate ovo o njemu siguran sam da će postati i vaš miljenik. Pogledajte taj osmeh pun optimizma i samo pomislite da nema obe noge. Jagodinski „čiča“ nedavno je zaštićen kao brend u Ženevi. Ovu priču sam čuo od Pavla Lekovića

7. Priča: Novi rekord prodaje za prva 3 dana!

Za samo 3 dana od puštanja u prodaju dve nove verzije iPhone-a 5S i 5C, Apple je prodao 9 miliona ovih "pametnih" telefona. "Ovo su naši najbolji rezultati, jer je prodato više od devet miliona iPhonea, čime je postavljen novi rekord za prvi vikend prodaje", izjavio je direktor Apple-a Tim Kuk. On je dodao da je potražnja za novim uređajima bila neverovatna i van svih očekivanja.

Nekoliko dana ranije postavljen je još jedan rekord. Kopija se pojavila pre originala! Iako izgledaju potpuno isto, pa čak imaju i Apple-ov logo, lažne verzije su tehnički mnogo lošije od originala.

Dizajn je iskopiran do najsitnijih detalja, pa je na prvi pogled nemoguće uočiti razliku. Međutim, tehničke specifikacije su potpuno različite. Cena je svega 25% od vrednosti originala, pa eto odlične prilike za one kojima je osnovni motiv za kupovinu iPhone-a "manekenisanje" po stolovima kafića. Naravoučenje: Kada je nešto tako traženo iskopiraće ga i pre sopstvene premijere.

8. Priča: Uvek uzmi tri

Razgovaraju uspešan i manje uspešan prodavac o značaju preporuke. Manje uspešan kaže: "Ja posle dobre prodaje zatražim da me kupac preporuči na bar 3 mesta...". Uspešan prodavac kaze: "Ja preporuke pravim klijentu pre prodaje..."
"Kako?" - upita manje uspešan prodavac. "Jednostavno, kada se upoznajem sa klijentom tražim da mi da još dve njegove vizit karte...". "Zašto?". "To me pita I klijent." "I?" "Jer želim da vas preporučim mojim prijateljima...Naravno, obavezno vizit karte podelim prijateljima kojima će trebati usluge mog klijenta...." "Opa, da li mogu da dobijem vaše tri vizit karte? Jednu za mene, a dve da vas preporučim..." "Može... izvolite..." Priču mi je ispričao Aleksandar Saša Grbović

9. Priča: Koji je Vaš izgovor?

Marija Kejng je na FB postavila ovu fotografiju, a iznad nje je napisala “A koji je vaš izgovor?”
Veoma brzo stotine hiljada ljudi su reagovali na nju. Neki su bili pozitivni jer smatraju da ona propagira da i pored rađanja dece žena može ostati u fizičkoj formi. Neki drugi su u ovoj slici videli samoreklamerstvo i osetili se povređenim.

Evo Marijinog odgovora: "Žao mi je što ste ovako negativno reagovali na ovu sliku. Ne želim da ulazim u detalje da sam se borila sa svojom genetikom, patila od poremećaja u ishrani, vodim dva posla, nemam dadilju, nisam prirodno mršava i ne radim kao lični trener. Ipak, reći ću sledeće: ono što vi interpretirate nije moj problem. Vaš je. Prvi korak u smeru vladanja sopstvenim životom, telom i sudbinom jeste da shvatite da su misli koje izlaze iz vaših glava upravo vaše. Ja ih nisam stvorila. Vi ste ih stvorili". Samo da znate da je Marija bivša takmičarka na izborima za lepotu, a kao mlada patila je od bulimije. Šta čovek treba da uradi da bi svojom porukom skrenuo pažnju nekoliko stotine hiljada drugih ljudi?
.

10. Priča: Leskovački odgovor na prigovor na cenu

Na Futoškoj pijaci u Novom Sadu jedan seljak ima četiri ili pet tezgi na kojima prodaje pasulj. Nema čega nema. Svih boja, veličina, šara - sorti. I najskuplji je na pijaci. Po govoru vidim da je s juga Srbije i saznajem da je Leksovčanin. A ja Nišlija. Pitam ga "Pa dobro zemljače, a zašto ti je pasulj najskuplji?
I ovi drugi prodaju isti pasulj!"

Čiča podiže obe ruke i reče "Ja prodajem svoju robu. I to je cena. Oni prodaju svoju robu".

Kupio sam od njega. Odbio je majstorski moj argument o ceni i time me konačno kupio a da se nije ni potrudio da hvali svoju robu, što sam očekivao da će početi.

Učite od prodavaca na pijaci. Odlični su u svom poslu!

Ovu priču sam čuo od Saše Jovanovića

11. Priča: Kako kolege iz prodaje daju kompliment?

Na početku treninga razgovarali smo o postignutim uspesima između dva treninga.
Za čuvenog prodavca Boru Stojsavljevića ispričali su mi priču kako je "obrađivao" jednog proizvođača bele tehnike gradeći odnose sa osobom iz IT-a.
Čim je utvrdio da ta osoba nema moć donošenja odluke, preko interneta je pronašao novi kontakt, komercijalnog direktora. Napisao mu je izuzetno interesantan e-mail sa predlogom za sastanak.
Nakon par dana ga je pozvao, zakazao sastanak i prodao.
Komentari kolega koji su usledili su najveća pohvala:
"Boro će uvek izburgijati način da dođe do donosioca odluke" i "Burgija može da se istupi, ali Boro ne!"

12. Priča: Kako do direktora marketinga?

Nakon što je bezuspešno danima pokušavala da dođe do direktora marketinga jednog velikog trgovinskog lanca i uvek su joj odgovarali da pošalje ponudu e-mailom, devojka koja je radila kod nas u prodaji pita me kakvu ponudu da pošalje.

Odgovorih, napiši: "Posle više pokušaja da dođem do direktora marketinga, i molbe vaših ljubaznih sekretarica da Vam pošaljem emailom ponudu želim da Vas obavestim da mi svakom klijentu pristupamo individualno i na taj način im obezbeđujemo najviši kvalitete usluge. Vrlo rado bih razgovarala sa vama i da vam predstavim kako da iskoristite potencijale naše firme za postizanje boljih i bržih prodajnih efekata.

Ukoliko niste zainteresovani da čujete kako možete unaprediti prodaju, molim vas nemojte me zvati."

Telefon je zazvonio posle 2 minuta. Sa druge strane bio je direktor marketinga te firme.

Ovu priču sam čuo od Saše Jovanovića

13. Priča: Kako su Crnogorci prihvatili voćni jogurt?

Septembar 2006. Tokom treninga sa prodavcima firme koja (između ostalog) vrši distribuciju i voćnog jogurta, postavi mi jedan prodavac pitanje: "A šta ti Vlado misliš, gde smo mi prvo uspeli u prodavnice u Crnu Goru da ubacimo voćni jogurt?" Pitanje je očigledno bilo triki i zato sam dobro razmislio pre nego što sam rekao. U CG ne postoji tradicija da se kiśelo mlijeko meša sa voćem. Ko hoće mlijeko pije mlijeko, ko hoće voće jede voće. Sve misli su me vodile ka turizmu i primorskim gradovima. Ali očigledno nije ni Budva ni Herceg Novi. Nije ni Podgorica, gde ima najviše stranih firmi. To sigurno nije palo na pamet ljudima sa severa CG. Napokon sam se predao i prodavac mi je zadovoljno rekao: "Cetinje" Da me je pitao koji grad u Evropi ima najviše Poršea u odnosu na broj stanovnika, odmah bih pogodio, ali koje je objašnjenje za voćni jogurt? Nastavak nije baš za ponos ali je anegdota: "Zato što sa Cetinja ima najviše šanera koji idu u Italiju i tamo su se navikli da piju voćni jogurt." Kada su voćni jogurt videli i na Cetinju samo su nastavili da ga i ovde kupuju. Od njih su videli i njihovi sugrađani i tako je krenulo.

14. Priča: Zatvaranje prodaje uz pretnju volontiranjem

Nikola Pešić je tokom prodaje budućem korisniku rekao da je upravo takav uređaj prodao jednoj firmi i kako su njihova iskustva da nikada nisu imali tako kvalitetan i pouzdan uređaj koji je jako brz sa tako niskom cenom otiska. Kupac je rekao da je sa time zadovoljan, ali je tražio dodatni popust.
Nikola je tada rekao: "Ukoliko budem morao da dam još nižu cenu, onda ću u mojoj firmi morati da volontiram".
U tom trenutku kupac se nasmejao i prihvatio da kupi.

15. Priča: Kako se prodaje anti-virus?

Godina 2008. Veliko državno javno preduzeće u Crnoj Gori želi da kupi antivirusni softver. Na prezentaciji kojoj prisustvuje „direktor AOP-a“ sa preko 30(!) svojih saradnika, kolega iz odeljenja pretprodaje drži prezentaciju i govori o tada revolucionarnoj i teško objašnjivoj preemptivnoj tehnologiji zaštite mreže. Osvrćem se i primećujem opšte zevanje, a direktor AOP-a zaklopio oči i drema. Niko ni ne konstatuje da je prezentacija završena. Muk prekida lokalni partner: „Sad ću vam ja objasniti: zamislite da je antivirus čuvar u kući. Kad primijeti lopova kako ulazi kroz prozor, stari antivirus-čuvar ne bi smio ništa da učini na svoju ruku, no bi uzeo album sa fotografijama svih ranije poznatih provalnika i počeo da ga prelistava ne bi li našao sliku ovog što ulazi.
Dok bi on otkrio njegov identitet, lopov bi vas već pokrao i pobjegao. E, a naš antivirus lijepo prvo dohvati malj pa svakog provalnika udari u glavu, pa tek poslije gleda slike ko je on“. Direktor se prene i reče: „uzimamo to vaše!“ Priča je autentična i ispričao mi je Dušan Katilović