Zanimljive priče iz prodaje 3

Zanimljive priče iz prodaje

Interesuje me šta se Vama dešava u prodaji? Pišite mi na vlada.srma@gmail.com

za zanimljive priče iz prodaje

31. priča: Kako je Srbija ubedila Pakistance da kupe naše oružje?

Zbog učestalih napada sa velikim brojem žrtava, pakistanska vlada je za svoje ljude nabavila nova oklopna vozila. A na vrhu liste nalazi se "Jugoimportov" Lazar II, piše "The Express Tribune". Ključni momenat u odluci Pakistana da nabavi najmanje 20 oklopnih vozila tipa “Lazar II”, bio je onaj kada je predstavnicima ove države priređen svojevrsni “šou sa pucanjem”. Srbija je jedina država koja nam je prikazala demonstraciju uživo, tako što su pucali i bacali bombe na vozilo dok smo mi bili u njemu. Osim toga, ponudili su nam isporuku oklopnih vozila u dve faze - kaže za pakistanski “Ekspres tribjun” Dost Ali Baloh, nekadašnji funkcioner policije pokrajine Sind, koji je, kao deo ekspertskog tima pre dve godine boravio u Srbiji.

32. priča: Molimo Vas da NE dirate izložene eksponate!

Pitam ljude iz prodavnice zašto su na nekoliko mesta stavili natpis iz gornjeg naslova. Kažu: "Niko neće da kupi proizvod koji je već neko koristio". Pitam ih: "Da li bi vi ikada kupili proizvod koji niste probali?" Odgovor je dala jedna prodavnica nameštaja iz Arkanzasa koja prodaje nameštaj. Na više mesta u salonu su napisali: "Molimo Vas da slobodno legnete na naše krevete, prevrćite se po njima i skačite! Vaše mišljenje o njihovom kvalitetu nam je izuzetno bitno!"

Pogledajte prodavnicu instrumenata koja je angažovala ovog dečka da svira i animira kupce dok su u prodavnici. Ako Vas intereresuje kako on svira kliknite na sliku!

33. priča: Domaća verzija priče o zetu Bila Gejtsa

Već svi znate priču o čoveku koji je uspeo da oženi sina ćerkom Bila Gejtsa i da ga zaposli kao zamenika direktora Svetske banke. Naravno, radi se o šali i pokazivanju kako čovek može da postigne uspeh na više polja predstavljajući u svakom od njih da je već uspeo na onom drugom. U stvarnom životu ovo je očigledan primer laži, a domaću verziju ove šale, anegdote ili laži, saznao sam pre par dana. Radnja se dešava u jednom od naših manjih tržnih centara. Šefica jedne od radnji krenula je od radnje do radnje svima pričajući potpuno istu priču: "Hajde i vi, dajte popust na vašu robu od 20% samo tokom ovog praznika! Sve radnje, osim vas već su to prihvatile!" I tako od radnje do radjne, kroz ceo tržni centar. Neko je prihvatio, neko nije. Kao i osećanje, nekome je sve ovo smešno, a neko kaže: "Evo još jedan primer kako nas lažu".

34. priča: Da li možete i Vi svakog dana?

Kad tokom treninga priča dođe do lajf koučinga svi se oduševe sa sledećom idejom: Uzmite neku lepu svesku i u njoj svake večeri napišite odgovore na samo dva pitanja. 1. Šta sam danas korisno uradio? 2. Zahvalju-jući kojoj osobini sam to postigo? Ta oduševljenost i obećanje da će to raditi traje najčešće koliko i mački brak. Čim odu sa treninga ljudi to zaborave. Šteta, jer ta jednostavna aktivnost neslućeno utiče na naše samopouzdanje i razvija još more pozitivnih osobina. Evo da vidimo koliko vas je spremno da na svoj twitter nalog svakog dana napiše ovako nešto? Na kraju napišite #AppraiseMe pa ćemo svi zajedno videti koliko napredujemo. Ja ću to raditi apsolutno svakog dana. Ako neko misli da može da se sa mnom meri u istrajnosti, evo mu prilike. Srećno nam bilo!

36. priča: Da li je bolje biti velika riba u maloj bari ili mala riba u okeanu?

"Mi isključivo primamo ljude koji su završili najbolje fakultete!" Ovo se veoma često čuje u kompanijama. Svojom reputacijom poznati fakulteti su garancija da će ljudi koji su ih završili biti bolji od konkurenata sa niže rangiranih fakulteta. Praksa je pokazala drugačije. Bolje je uzeti čoveka koji je bio među najboljima sa ove "niže" grupe fakulteta, nego prosečne sa "više" rangiranih. Ovo je veoma interesantno, jer je opšte poznato da se na bolje fakultete upisuju kvalitetniji kadrovi. Očigledno da vremenom takmičeći se sa najboljima veliki broj njih stekne predstavu da su prosečni. To osećanje ih drži čak i kada završe te najbolje fakultete. Koga interesuje više o ovome neka mi piše, pa ću mu poslati knjigu koja se bavi ovom temom.

Do potvrde gorenavedenog iskustva i ja sam došao tokom treninga od 2000. do danas. Gde god sam radio trening, dolazio sam do tog uvida. Naime, od 10 ljudi u prodaji, nailazio sam na dvojicu koji su izvrsni, šestoro koji su dobri i dvojicu koji su bili isprod proseka. Od najjačih svetskih kompanija do malih distributera svuda je taj odnos 2 : 6 : 2. Moj savet direktorima prilikom angažovanja komercijalista je: Obratite pažnju na to koje je rezultate kandidat imao, a ne iz koje firme je došao i koji je fakultet završio. Ako slično razmišljamo, hajde da o tome i popričamo. Prvi korak je da pogledate treninge koje smo pripremili za sledeći mesec.

35. priča: Koja je Vaša priča?

Ova poruka je tako dobra da za nju vredi smisliti neku priču. Koja je vaša ideja?

37. priča: Tri vrste mozga

Antičke vojske imale su tri roda kopnene vojske. Naoružane konjanike na konjima ili kočijama, oklopnu pešadiju sa mačevima, kopljima i štitovima i treći rod su bili strelci i praćkaši.
Sva tri roda su bili neophodni i stvarali su perfektnu ravnotežu. Preteča današnje artiljerije su svojim strelama i kamenicama započinjali borbu zatrpavajući pešadiju.
Konjanici bi zatim jurili strelce i praćkaše, a pešadija bi svojim dugačkim kopljima sprečavala konjicu.
Ako Vas ova ratna igra podseća na dečiju igru: Papir, kamen i makaze, potpuno ste u pravu. U svakom uređenom sistemu mora postojati ravnoteža.
Hajde da vidimo kako bi tu analogiju o ravnoteži primenili u našem ličnom razvoju.
Kada učimo na klasičan način, učimo tako što koristimo celebralni korteks. Čitamo, memorišemo, vežbavamo sa kolegama, a nakon treninga se podsećamo.
Druga dva dela mozga tokom učenja nisu iskorišćena na pravi način i ta neravnoteža nam naravno pravi problem. Na primer, reptilni mozak se protivi svemu što nam je nepoznato, a emocionalni mozak nas podseća na sve one situacije kada smo pokušali nešto novo da primenimo i nismo uspeli. Povrh svega emocionalni mozak nas usmerava na ono što bi nam u tom trenutku bilo interesantnije ili lepše (gledanje televizije, maštanje o letovanju, igranje košarke, surfovanje po internetu…).
Zato smo kod treninga uključili vežbe koje aktiviraju sva 3 mozga. Pogledajte i odaberite.

38. priča: Da li i Vas neko sputava? Evo pozitivnog primera

Nikola Bizumić je rođen u siromašnoj porodici u Neradinu 1823. godine. Posle školovanja u rodnom mestu otišao je u Irig da uči berberski zanat. U Irigu je došao na ideju da konstruiše mašinu koja bi unapredila berbersku delatnost, odnosno ubrzala postupak prilikom šišanja. Kod svog majstora nije naišao na razumevanje, meštani su ga izvgli ruglu i otišao je u Rim. Tamo je 1836. položio ispit za kalfu. Ni tu nije naišao na razumevanje i podršku niti je uspeo da pribavi 100 forinti da bi napravio i patentirao svoju zamisao. Gotovo praznog novčanika napustio je zavičaj 1855. godine i otišao u London. U Londonu je našao finansijere za svoj izum koji je ubrzo počeo da se proizvodi i izvozi. Već 1865. su berbernice širom Evrope za šišanje koristile izum Nikole Bizumića. Nikola Bizumić je u Velikoj Britaniji bio poznat pod imenom Džon Smit (engl. John Smith). Zbog zasluga i poslovne preduzimljivosti dobio je plemićku titulu. Umro je 1906. godine kao veoma bogat čovek.

39. priča: „Izvolite“ +„Hvala samo gledam“ = faux
Koliko god da imate godina dijalog iz naslova ste izgovorili i čuli bar nekoliko hiljada puta. Ušli ste u radnju da “samo pogledate”, ali veoma često ste nešto i kupili. Današnja najmlađa generacija kupaca to “gledanje” je podigla na nivo društvene pojave koja je čak i dobila naziv faux. Doslovni prevod bi bio lažno, veštački. Izgleda da oni u prodavnicu idu da bi zaista samo gledali. Sa svih strana ih zasipaju reklamama, a oni umesto da se “prepuste svojim porivima” i dalje samo gledaju. Što bi se reklo, umesto da kupuju, samo lajkuju. Siromaštvo je učinilo svoje. Ti mladi kupci rastu željni gotovo svega. Ko zna, možda će zato u nedostatku materijalnog bogatstva krenuti da se izgrađuju u duhovnom smislu i na taj način stvore neki bolji svet.

40. priča: Trik kod pozivanja telefonom koji koriste uspešni prodavci

Svako od nas ko je pozivao telefonom da zakaže sastanak zna da je strah od odbijanja kod svih prodavaca razvio sledeći odbrambeni mehanizam: radiće sve samo da ne moraju da telefoniraju.

Ljudi koji donose odluke su tome dodatno doprineli. Nikada nemaju vremena. Od januara do decembra uvek su ili u velikim gužvama ili na odmorima, slavama, praznicima...I tako godinu za godinom.

Evo trika koji sam čuo od jednog starog komercijaliste. Svaki dan pre nego što bi krenuo da zakazuje sastanke prvo je pozivao roditelje i ispričao bi im neku šalu.

Na taj način pozivi bi krenuli u lepoj atmosferi, pored toga roditelji bi bili presrećni što se svaki dan čuju sa sinom.

Nakon toga bi pozivao direktore. Nakon što bi ga njihovo: „Sad smo u jako velikoj gužvi...“ i slične stvari smorile, pozivao bi sestru.

Opet red šala i vesele atmosfere. Pa onda opet pozivi za sastanak. Prosledite ovaj tekst kolegama u vašoj prodaji. Dobiće alat koji će svakodnevno koristiti.

41. priča: Prodaja je predstava!
Imao sam 4 godine kada sam sa roditeljima letovao u Budvi. Na šetalištu jedan čovek je prodavao korpe od pletenog pruća. Sećam se da su sve korpe bile povezane kanapom, a da je prodavac SKAKAO po korpama kako bi pokazao njihovu čvrstinu.

Do današnjeg dana sreo sam hiljade ljudi koji se bave prodajom, stotine koji su odlični i desetine koji su fenomenalni u prezentaciji proizvoda.

Gospodine sa slike zaslužuje da mu se posebno čestita. Ako vas interesuje ZAŠTO, kliknite na sliku.

42. priča: Traži se...

Tokom treninga sa prodavcima u knjižari "Plato" razgovarali smo o kupcima i kako ih privući da uđu, a kad uđu onda znamo šta ćemo dalje. Tu sam saznao za sledeći događaj. Pre par godina u knjižaru je ušao sredovečni muškarac. Obratio se prodavcu koji je bio za kasom: "Dobar dan, došao sam u vezi sa oglasom". Prodavac nije bio upoznat sa oglasom pa je pozvao šefa. Muškarac je i njemu ponovio da je došao "po oglasu". Šef ga je pitao gde je taj oglas objavljen i dobio je odgovor: "Tu, u izlogu!". Svi su zajedno izašli napolje i nejveći problem je nastao kako da ne prasnu u smeh. Čovek im je sasvim ozbiljno pokazao na plakat na kome je bio naslov knjige Gabi Hauptmana "Traži se impotentan muškarac!" Očigledno čovek je tražio posao i nije birao. Pa posle neka neko kaže kako su naši ljudi izbirljivi kada je u pitanju traženje posla.

43. priča: Hoću... ali nemam para!
Apseling je svetski trend i na svakom treningu prodaje postao je nezaobilazan. Ako se radi o hotelu onda treba pokušati sa luksuznijom sobom i masažom. Kod zaštite bilja nudi se tretiranje preparatima veće površine. U automobilskoj industriji to su sve one lepe stvari koje se mogu dodati na osnovni model. I tako od branše do branše. Ako se pravilno uradi onda je kupac zadovoljan, a firma je ostvarila dodatnu zaradu. Negativna predstava je nastala zbog toga što svi mi apseling najčešće viđamo na trafikama i pumpama gde su ljudi prinuđeni da ostvaruju normu nudeći: čokoladice, maramice, vodu i luksuznije cigarete. Izbor je na Vama. Na njihovo pitanje: "Hoćete li...?" možete reći "Da!" i spasiti tu ženu da na kraju meseca ne mora sama da kupuje kako bi ostvarila normu ili ćete citirati odgovor koji sam za vikend čuo na treningu: "Hoću... ali nemam para!"

44. priča: Kaišovi, kaišovi...

Čovek stoji pored bilborda na buvljaku: "Ajmo, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice!"

Prolaze ljudi, neko se nasmeje, a neko i zastane.
Svima je ubacio u glavu to smešno "kaišovi" i "da deca imaju sve petice".
Nije učio školu, ne čita knjige, ali je shvatio da ljudima na duhovit način treba da skrene pažnju.

45. priča: Da li šef treba da ima odgovore na sva pitanja?
Ovo interesantno istraživanje pokazuje kulturološke razlike. U Indiji i Kini se na šefove gleda kao na ljude koji su s pravom iznad i koji znaju mnogo više nego njihovi "potčinjeni".
U Švedskoj i Danskoj tek svaki deseti službenik i radnik smatra da njegov šef treba da zna više nego on.
Ovi podaci ne postoje za Srbiju. Šta mislite koji procenat naših službenika bi potvrdno odgovorio na ovo pitanje?