Dragi moji gosti, pre svega hvala vam što ste došli u ovolikom broju. Pre nedelju dana kada sam shvatio da će vas biti više od 100, objavio sam na društvenim mrežama molbu da se učesnici više ne prijavljuju. Istog momenta krenuli su pozivi ljudi koji su rekli da oni i još tri člana njihove ekipe „moraju da učestvuju”. Očigledno je da reči Radovana III: „Zabrana je na ulice dovela učenike srednjih škola i studente” i dalje funkcionišu.



Siguran sam da ste došli iz najmanje dva razloga: Prvi jer su večerašnji učesnici izuzetni stručnjaci, a drugi jer je visoka razina stresa nešto sa čime se svi mi neprekidno suočavamo. Kažem visoka razina stresa, jer sam od Zorana Ilića davno naučio da je stres sastavni deo našeg bitisanja i da ga je, za života, nemoguće u potpunosti eliminisati.

​

Mislim da mi je sama ta činjenica bila jedna od najkorisnijih u mojoj dosadašnjoj karijeri. Znači, normalno je da se stres javlja, a ja treba da naučim da sa njim živim i da koristim neke metode koje će ga držati na, za mene, optimalnoj razini.



Da bih bio još plastičniji i govorio jezikom sadašnjice, zamislite da je naš život med i mleko, i da mi neprekidno tražimo teglu s medom, jer želimo da život još malčice zasladimo. Ako je život mleko, onda je stres aflatoksin. Neizbežan zbog zagađenosti sirovina i procesa kojim ili načina na koji se mleko danas proizvodi. I kako se to rešava? Pa svi znamo odgovor. Podizanjem dozvoljenog procenta sadržaja aflatoksina u mleku!



Potpuno je isto i sa stresom. Očigledno je da su sirovine (čitaj: mi) zatrovane lošim stvarima koje ubacujemo u svoj mozak. To može biti: TV program, loša muzika, novine, loše knjige, loše društvo i slično. Primetili ste da jedino kod TV programa i novina nisam dodao pridev loš. Po mom mišljenju to bi bilo pleonazam. I kako se to rešava? Podizanjem dozvoljene razine stresa! Odnosno, prihvatanjem činjenice da nam se ruke tresu, da na kraju svakog dana moramo da se opustimo uz nekoliko čaša alkohola ili da preljubu shvatamo kao relaksaciju od napornog života.

​

Ali da se vratimo na med i mleko. Pored sirovina uzrok stresa je naravno i proces proizvodnje. Neka podigne ruku onaj koji veruje da će kada ode u penziju primati novac od penzionog fonda. Aha, znači neizvesnost, kao novi faktor. Pa zašto onda uplaćujete u državni penzioni fond? Morate, zato što je država potrošila fond u koji su uplaćivali naši roditelji.



Koliko vas ima na poslu šefa koji je došao iz neke nama daleke, a opet tako bliske zemlje? Na primer: Kazahstana. Šta mislite da li je tim ljudima cilj da ostvare dobre odnose sa vama tokom tih nekoliko godina dok su u Srbiji ili im je cilj da po svaku cenu ostvare postavljene ciljeve, koji će im, kao sledeću stepenicu u karijeri, omogućiti život u  nekoj svetskoj metropoli. Ta metropola možda nema (zadimljene) klubove i splavove (rođene za bahaćenje), kao što ima Beograd, ali zato ima: Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti i pozorišta u kojima je moguće gledati Šekspira i druge svetske klasike, a ne samo predstave na razini „kursadžija”.



Kazahstan sam spomenuo namerno. Imao sam priliku da upoznam HR menadžerku iz jedne internacionalne kompanije. Pitao sam je odakle dolazi i kada sam čuo da je iz Kazahstana rekao sam da mi je baš drago. Njen odgovor je bio: „A zašto Vam je drago?” „Zato što nikada do sada nisam upoznao nekog iz zemlje o kojoj sam čitao i slušao na televiziji!” „A šta ste to čuli?”, bio je nastavak. Prva pomisao mi je bila da kažem nešto što bi verovatno skratilo trajanje našeg sastanka, ali sam se setio spasonosnog rešenja. „Čitao sam da imate stadion koji je najbolja staza na svetu za brzo klizanje.” U trenutku sam imao utisak da se nasmešila. A možda je to samo bila moja želja. Sve u svemu, kada je naš sastanak završen, rekao sam: „Hvala ti, Bože, što ja ne moram da budem deo tima kome je ona vođa!”

​

U prethodnoj rečenici sam na kulturniji način citirao Gorana Bregovića, koji je na pitanje novinara šta mu je najveći uspeh u životu rekao: „To što više ne moram da radim posao sa svakakvim budalama!”



Kome je potrebno dodatno objašnjenje, mogu da citiram: „Uzroci nevolja zaposlenih danas su brojni. Stres postaje broj jedan, jer je dugo povezan s tipom menadžmenta koji se zasniva na pritisku na saradnike da bi radili efikasno. Zato je opterećenje poslom uvek prisutno.”



Još jedna „blagodet” svakodnevnog života je neprekidna promena. Čovek je milionima godina živeo na veoma jednostavan način. Jedini strah mu je bio: Prvo da ga ne pojede tiger sa sabljastim zubima, pa onda da ga ne napadne neprijateljsko pleme, pa onda da mu Turci ne otmu dete, pa onda da ne udari grad i uništi letinu, pa onda da ga ne isključe iz Saveza komunista i to bi bilo to. Ali promene su tu bile veoma retke i predvidive.



Danas se sve menja. Jedino što je konstantno je promena! Mali treptaj krila leptira, utiče na stvaranje uragana na drugom delu sveta. Svi smo kao pod nekim domino efektom gde svako ima uticaj na svakoga. Evo šale koja to na duhoviti način ilustruje, a tako se i zove: Domino efekat.



• Direktor kompanije poziva sekretaricu i kaže joj: „Hajde, spremi se, idemo na nedelju dana na službeni put u inostranstvo…”
• Sekretarica po povratku kući obaveštava muža: „Dragi, moram na službeni put na nedelju dana, moraćeš sam da se brineš o sebi…”
• Muž obaveštava svoju švalerku: „Moja žena putuje na nedelju dana, provešćemo to vreme zajedno…”
• Švalerka obaveštava svog đaka kome daje časove iz matematike: „Biću veoma zauzeta, imam mnogo posla pa ove nedelje nećemo imati časove”
• Đak sav srećan obaveštava svoga dedu: „Dedice moj, nedelju dana nemam časove, jer mi je nastavnica zauzeta, hajde da idemo na pecanje…”
• Deda (direktor kompanije) ponovo pozove svoju sekretaricu: „Plan je promenjen, moj unuk me moli da provedemo vreme zajedno. Putovaćemo drugi put…”
• Sekretarica zove svoga muža: „Dragi, moj službeni put je odložen…”
• Muž zove švalerku: „Nećemo moći ove nedelje, žena je odložila put…”
• Švalerka zove đaka: „Nastave će ipak biti kao i obično.”
• Đak zove dedu: „Dedice, nastavnica je rekla da će nastave biti kao i obično, ne mogu da ti pravim društvo…”
• Deda zove svoju sekretaricu: „Ipak putujemo ove nedelje”

Eto, vidimo da te neprekidne promene i te kako utiču na podizanje razine stresa.



Sreća da svi mi znamo kako da se na prirodan način nosimo sa stresom. Način koji primenjujem od kada znam za sebe jeste sportska aktivnost. Šta god da mi se desilo u životu, nisam očajavao. Loptu u ruke i išao sam na basket. Nakon nekoliko sati „skakanja” fizički umor je izbacio iz mene taj suvišni stres.



Drugi način je smeh. Hvala Bogu, uvek mi je pri ruci neka dobra knjiga. Naravno, uzimam neku sa duhovitom tematikom. Smeh je najbolji lek za sve ružno što nam se dešava. Svaki događaj možemo staviti u „drugi ram” i promeniti mu značenje. Proleće je na pragu i vreme kada se svi mi ponovo zaljubljujemo, pa ću zato i ovaj put predložiti jednu lepu knjigu. To će, opet, biti „Ljubav u dokolici”, autorke Amande Krejg. Na jednom mestu imate i ljubav i smeh.    



Treći način je posmatranje sa vremenske distance. Ispit na kome sam umalo oboren, dok sam studirao mašinstvo, jer je profesor tog dana dobio srčani udar saznavši da mu je isti čovek imao seks i sa ženom i sa ćerkom, danas je samo anegdota. Onda umalo srčani udar nisam dobio ja. Naravno, ne zbog istih razloga kao i profesor.



Eto uveo sam vas u temu i dao svoja tri proverena načina kako ja regulišam svakidašnji stres. A sada je vreme da dam reč stručnjacima za stres.

​

Predavanja Ljiljane Drenški Cvrtila i dr Zorana Ilića se nalaze ovde.  



Sada su se svi učesnici radionica maksimalno uključili jer smo prešli na rad metodologijom World Café. Spremio sam neka lepa pitanja, a oni su uključili njihov kreativni um i došli smo do dole navedenih odgovora. Ti odgovori su rezultat rada učesnika po grupama. Svaki taj odgovor prema mišljenju članova grupe daje pozitivne rezultate. Možda vam se neki od njih neće svideti, ali ovo su bila njihova razmišljanja. Primenite ono što vam odgovara, a slobodno dodajte ono što smatrate da može da funkcioniše.



1. Šta možemo da uradimo svakog jutra kako bismo smanjili našu razinu stresa?
Pročitaću neku lepu knjigu.
Prošetaću psa.
Vežbaću (biću fizički aktivan).
Meditiraću.
Srediću jutarnje misli.
Rešavaću ukrštene reči.
Pustiću muziku koja stimuliše pozitivna osećanja.
Smisliću i uradiću nešto novo, nešto što nikada do sada nisam uradio.
Posvetiću se sopstvenom ritualu ispijanja kafe (čaja...).
Setiću se rečenice Carpe diem (iskoristi dan).
Biću zahvalan na svemu što jesam.
Popričaću sa kućnim ljubimcem.
Napraviću plan rada za taj dan.
Opraću sudove od sinoć.
Disaću pravilno.
Pozvaću nekog od ljudi koji pozitivno razmišljaju da razgovaramo.



2. Kako da smanjimo razinu stresa pred neki važni događaj?
Kreiraćemo misli i slike koje će nas odvesti do lepših osećanja.
Vežbaćemo disanje.
Slušaćemo kvalitetnu muziku.
Plesaćemo
„Leptirov zagrljaj”- tehnika prekrštanja ruku i lupkanja po ramenima
Prošetaćemo parkom.
Istuširaćemo se (aromaterapija, topla kupka).
Bićemo fizički aktivni.
Pročitaćemo neku dobru knjigu.
Družićemo se sa dragim ljudima.
Družićemo se sa kućnim ljubimcima.
Meditiraćemo.
Fokusiraćemo se na neki lepi događaj.
Prošetaćemo se.
Dan pre nećemo razmišljati o tom događaju, već o nekom drugom.
Otići ćemo u na bazen i na masažu.



3. Smislite rečenicu koja će biti naš citat za smanjenje razine stresa?
I to će proći...
Sveće si bude...
Sreća je u malim stvarima.
Sutra je novi dan.
Misliću o tome sutra
Ja hoću, ja želim, ja mogu...
Ako nešto želiš dovoljno jako, ceo svemir će se urotiti da se to i ostvari.
Da li mi je to zaista važno?
Nauči nešto iz toga.
Ma, šta me briga!
Život je lep!
Kada si depresivan, živiš u prošlosti. Kada si uznemiren, živiš u budućnosti. Kada si smiren, živiš u sadašnjosti!
Panta rei (sve teče).
Ja sam najpametnija u svojoj okolini.
Ljubav je najvažnija.
Hoću sve što mogu, mogu sve što hoću.
Stavi pravu stvar na pravo mesto (čini to često).
Nikad svoju moć ne dajte nikom drugom.



4. Koja klasična knjiga nam može biti od koristi za smanjenje razine stresa?
„Blago cara Radovana”, Jovan Dučić
„Doručak sa Sokratom”, R. R. Smit
„I’m Love”, Žana Poliakov
„50 nijansi siva”, E. L. Džejms
„Jedi, moli, voli”, Elizabet Gilbert
Sveto pismo
Kuran
„Mali princ”, Antoan de Sent Egziperi
„Knjiga za kišni dan”, B. T. Griv
Razni turistički vodiči
„Sidarta”, Herman Hese
„Živeti slobodno”, Nik Vujičić
„Ko je maznuo moj sir”, Spenser Džonson
Tajna
„Alisa u zemlji čuda”, Luis Kerol
„Ubiti pticu rugalicu”, Harper Li
„Moj život”, Isidora Dankan
„Kaluđer koji je prodao svoj Ferari”, Robin Šarma
(Knjiga koju svako od nas piše)
Šaputanje srca
Kako isceliti duh i telo
Priče za razmišljanje

5. Šta možemo da uradimo kada osetimo da nama draga osoba ima povišenu razinu stresa?
Sešćemo i porazgovaraćemo kako bismo pronašli izvor stresa.
Razmislićemo koliko je taj izvor zaista važan.
Sagledaćemo problem.
Usmerićemo se i razgovarati o rešenju.
Razveselićemo osobu i pokazati joj koliko je život lep.
Poslaćemo je u velnes centar ili neko drugo mesto koje voli.
Otići ćemo zajedno na neko lepo mesto.
Kupićemo mu/joj neki lepi poklon.
Organizovaćemo vikend van grada.
Izgubićemo se iz kuće :)
Poslaćemo je na psiho terapiju kod Zorana Ilića.
Pustićemo neku lepu muziku ili ljubavni film.
Pružićemo joj ono što znamo da voli.
Pitaćemo je šta želi.
Saslušaćemo je.
Pitaćemo je da li želi da razgovara i ako želi, onda ćemo pričati.
Predložićemo šetnju.
Odvešćemo je na radionicu: Kako da razvijete Vaš kreativni um?
Pružićemo joj sigurnost i podršku, pa makar i ćutanjem.



6. Šta možemo da uradimo kada je naš šef pod stresom?
Možemo da popričamo sa njim i saznamo šta se dešava.
Možemo da ga pozovemo da odemo na piće.
Možemo da mu kupimo poklon.
Možemo da organizujemo tim bilding posle radnog vremena: kuglanje, basket, fudbal...
Možemo da mu damo neki kompliment (lep, visok, pametan... :) ).
Možemo da mu donesemo neko piće.
Možemo da ga tešimo.
Možemo da se sklonimo i da revnosno radimo svoj posao.
Možemo da saznamo da li smo mi uzrok takvog stanja.



7. Šta je to što kod vas podiže razinu stresa?
Glupost, nerazumevanje, sporost, nevaspitanje, gužva u saobraćaju, gubljenje vremena, lekari koji ne gledaju pacijente kao ljude, odlazak u školu na roditeljski sastanak, pokvarena mašina za sudove...
Gubitak samopouzdanja;
Brige, vremenski rokovi, svakodnevne trzavice;
Jutarnje buđenje uz alarm;
Čekanje u redu;
Javni nastupi, osećaj nemoći, grubost drugih, nepoštovanje;
Manjak slobodnog vremena;
Loša organizacija;
Pesimisti...

Želim da vi koji čitate ovaj tekst sada budete deo naše radionice. Napišite mi odgovor na pitanje broj 8, i pošaljite mi ga na adresu Vlada.srma@gmail.com Ja ću ga objaviti ovde

​

8. Kako ćete znati da ste svoj organizam doveli na optimalnu razinu stresa?

Mi zajedno možemo mnogo. Vidite na svakom novom sastanku koliko rastemo i koliko interesantnih stvari zajedno radimo. Naš kreativni um može još daleko više. Šaljite mi predloge i omogućite da živimo u okruženju koje ćemo mi stvoriti prema merilima čoveka dostojnog življenja u našoj lepoj Srbiji.



Vladimir Majstorović

vlada.srma@gmail.com