Kako da razvijete Vaš kreativni um?
Kuda ide Generacija Y?
Pripadam X generaciji. Tako kažu zato što sam rođen između 1961. i 1981. godine, istina na
samom početku ove kategorije tako da bi me rado svrstali u Baby Boomere koji su rođeni posle
rata, ali nekako su mi draži ovi mlađi, a i onako kako opisuju X generaciju više osećam da im
pripadam. Ne volim generalizacije i svrstavanja u klišee, ali, kažu da je to baš karakteristika X
generacije sa čime moram da se složim- karakteriše nas individualistički duh koji vrednuje
slobodu, ne podosi lažne autoritete i mikromenadžere na poslu. Gledali smo sa blagim
podsmehom roditelje radoholike, zadržavši umerenost i odgovornost. Nije nam u detinjstvu
smetala boja kreveta koja je sadržala olovo, vozili smo bicikle bez kacige, autostopirali do mora bez straha, kasnije vozili automobile bez pojaseva i airbagova, pili koktu svi iz iste flaše, paradajz je imao ukus i nije ga bilo na pijacama u januaru, a postojao je i kultni nedeljni porodični ručak. Vraćali smo se u pristojno vreme kući iz provoda, to je vreme kada klinci sada izlaze.
Nije bilo mobilnih telefona, sa strahom smo gledali prve kompjutere, čestitali novu godinu čestitkama UNICEFa, krali kao klinci trešnje kod komšije a ne komšijski wireless. Nismo mogli ni da pomislimo da za školske probleme tražimo od roditelja da nas pokrivaju, roditelji su bili na strani profesora. Ako osećate nostalgiju u mojim rečima, u pravu ste, nekako je bilo lakše, kao da je bilo manje pritiska, živelo se opuštenije , ali nostalgija je zavodljiva lažljivica. Kada ove priče ispričate današnjim klincima zapitaju se kako smo uopšte živi. Opisivali su nas u ozbiljnim analizama i mnogobrojnim člancima kao cinične, razočarane, pasivne i nemoralno buntovne (ne iz ideala). Nevelika po broju, generacija X je bila vaspitavana u duhu sveže prihvaćenog razvoda, u senci hladnog rata i gušenja seksualne revolucije pod naletom side. “Svаkа generаcijа zаmišljа dа je inteligentnija od one koji je bila pre nje, i mudrija nego onа koja dolаzi posle nje” kaže Orvel.
Y Generacija hoće sve, sad i što brže
Y Generaciji ili kako ih još u anglosaksonskoj literaturi zovu Why Generation, Millennials, IGeneration, EGeneration, pripadaju svi oni rođeni posle 1981.godine. Valjda su dobili ime jer su došli posle X generacije a ne zbog toga što idu otkrivenog stomaka i spuštenih pantalona tako da se lepo vidi znak Y ako ih gledate sa zadnje strane. To su neki novi klinci koji nose proteze sa cirkonima, tetovaže i pearsing na bilo kom delu tela južno od obrva i to nije više prepoznatljiv znak marginalnih grupa već „obaveza“ roditelja nakon uspešno završenog sedmog razreda. Zameraju im nepismenost, govore u skraćenicama LOL, BRB i OMG koje samo oni razumeju, reč cool pokriva mnoga značenja, engleske reči i fraze uveliko preplavljuju jezik. Oni su do svoje 18 godine videli oko 500 000 reklama, u jednoj ruci drže Ipod, šalju MMS drugom rukom.
Sada imaju skoro 30 godina a futuristička statistika polako skida osmeh i donja vilica prati zemljinu težu: kome su ranije generacije postavljali pitanja ako se zna da se mesečno na Googlu postavi 2,7 milijardi pitanja! Očekuje se da sadašnji učenici do svoje 38 godine zamene 10 do 14 radnih mesta, baviće se poslovima koji nisu ni postojali pre desetak godina, količina tehničkih informacija koja se sada udvostručava svake dve godine će se 2013. godine udvostručavati svaka 72 sata, dovoljno će biti samo da na trafici ili na Ebayu kupimo čip i govorićemo perfektno japanski u Japanu, radiće se svuda, radno mesto je tamo gde je laptop nove generacije. Velike kompanije će zapošljavati talentovane, njih će pratiti od 16 godine i koučovati ih da pokažu sve kapacitete.
Da, Facebook generacija je spremna na to! Postali su opinion makeri na blogovima a marketinški stručnjaci ih ozbiljno proučavaju jer su baš oni ta armija koja će kupovati ne samo šareno i novo već i visoko kvalitetno. Svi koji se bave budućnošću posla moraju da prihvate novu revoluciju na radnom mestu koji diktira njihov odnos prema autoritetu i posebna zahtevnost.
Ima ih 78 miliona u svetu i 24 časa su ulogovani u nova tehnološka čuda i žive online život. Psiholozi su primetili da brže pamte i upijaju informacije, ali se teže koncentrišu i pažnja im je kratkotrajna, sve što traži povećan napor za razumevavanjem pročitanog ili obraćanje pažnje na detalje, izdvajaju samo bitno.
Ipsiloni na poslu...
Na poslu su skloni multitaskingu i vole da rade u kreativnom timu gde mogu da se iskažu. Ambiciozni su i znaju šta hoće. 11. septembar ih je upozorio da je život kratak i da moraju da požure. Oni žele fleksibilan posao koji je uz to dobro plaćen. Istina, ume da im bude dosadno ako je protok informacija spor i skloni su instant zadovoljstvima retko razmišljajući o dalekoj budućnosti. Ali, svojim nesumnjivim sposobnostima to lako prebrode i prilagode se složenim zadacima.Teže balansu posla i privatnog života -ne žive da bi radili već rade da bi živeli. Generacija Y hoće dinamično radno mesto, potpuno su svesni da se više ne računa vreme koje neko provede na poslu već rezultati i spremni su da uče bez obzira na kompleksnost posla. Za razliku od X generacije koja je imala otvoren bunt prema šefovima koji komanduju i kontrolišu, Y generacija jednostavno ignoriše takve autoritete. Oni žele koučing stil rukovođenja u kojima se poštuje njihova ličnost, žele da šef pokaže poverenje i da im bude mentor i oslonac, ne savetnik. Žele da im šef kaže šta treba da rade a ne kako da rade, oni će već iskoristiti svoju kreativnost i postići rezultat. Takođe žele da u potpunosti učestvuju u donošenju odluka, ponekad precenjujući svoje sposobnosti, jer za odgovornost je potrebno pored želje i znanje i iskustvo.
Stare vrednosti kao što su poslovna etika, poštovanje autoriteta,lojalnost i posvećenost, finansijski konzervatizam, dugoročno planiranje i sposobnost odlaganja zadovoljstva više nisu na ceni. Dolazi novo vreme. Oni hoće više nego samo prijateljstvo, žele da budu shvaćeni, prihvaćeni , poštovani i uključeni. Ako ste im šefica vodite računa o njihovim potrebama-žele kvalitetan odnos i platu, mogućnost napredovanja i rad u timu, motivišite ih individualno, fokusirajte se na rezultat i pustite ih da rade, koučujte ih...Ne govorite im kako da rade, ne dajte im rešenja bez njihovog učešća, ne donosite odluke ako to mogu oni, savete izbegavajte, a kritiku saopštavajte samo na konstruktivan način, ne- šta su loše uradili već šta da sledeći put rade bolje!
Kultura
Oni ne čitaju knjige i časopise, pogledaju poneki 3D film, reality ili talent show, idole ranijih generacija je zamenila celebrity kultura gde kako je još Warhol predvideo, svako može biti zvezda. Da li je na redu ultimativno odbacivanje svega što su boomeri i X generacija doneli? Jel to cena ekonomske krize u kojoj smo malo pogubili ogromni potencijal i razočarali one koje nismo na vreme uključili da nam pomognu i unesu svežu krv. Ili je samo vreme i nova tehnologija resetovala zastarele, prevaziđene vrednosti. Ipak, ima mnogo više svežine u konsenzualnom izboru Obame za predsednika nego kontrakulturni talas 60ih i 70ih godina.
Ponekad ih zovu i Petar Pan generacijom zato što prolongiraju period odrastanja. Nije to tako samo kod nas, mada smo mi taj trend imali i u prošlim generacijama čini se mnogo više nego bilo ko, sada Evropa i svet idu našim putem. U vreme ekonomske krize teško je kupiti stan, i iznajmljivanje je skupo tako da deca koja više nisu deca, duže ostaju u kući roditelja. Nisu samo ekonomski razlozi ti koji usporavaju proces odrastanja, izgleda da mladi na druge načine definišu period odraslosti, ne na osnovu uobičajenih vremenskih repera već na osnovu ličnih sposobnosti koje sami procenjuju. Ponekad nedostatak samopouzdanja i ogromna konkurencija učine da se proceni da „još nije vreme“ da se osamostale. I umesto da ih obodre, roditelji ih vezuju za sebe da „još malo ostanu, jer stvarno, kuda će sada, kad je teško zaposliti se“.
Ušunjali su se u naše živote, u kancelarije i recept za razumevanje se krije u prilagođavanju. Oni nama? Ne, mi njima jer je budućnost njihova. Treba da naučimo da komuniciramo, mi insistiramo na učenju, oni na iskustvu, mi reagujemo, oni insistiraju na relacijama. Ne treba da u potpunosti prihvatimo njihov life style, samo da ga razumemo i poštujemo. Ako možemo, trebalo bi i da ga usvojimo. Jer njima nije stalo do toga koliko znamo, već žele da znaju koliko nam je do njih stalo.
Dr Zoran Ilić, Psihijatar, trener i kouč
zoran.ilic@masterskills.co.rs